Deca ih obožavaju - palačinci

Palačinka osim što je ukusna savršena je i zbog svoje praktičnosti. Može biti konkretan ručak u nekoj od slanih ili mesnih verzija, a može biti i ukusan desert.

Teško je utvrditi tačno poreklo i nastanak prve palačinke. Palačinke kakve poznajemo danas, nastale su u srednjem veku u Europi. Francuska je najvjerojatnije bila njihova prva domovina, tamo su poznate prve Crêpepalačinke, koje su posle dobile sofisticiranu verziju svoje Crêpe Suzette s narandžinom koricom i Grand Marnier likerom. Američka palačinka (pancake), nešto je debljeg testa, zaliva se javorovim sirupom i puni voćem ili nekim drugim nadevom. Indijske dose pripremaju se od pirinča ili leće, pune se vrlo začinjenim povrćem i vrlo su slane ali i pikantnog ukusa. Englezi svoje palačinke u mesnoj verziji bez problema napune kobasicom ili svinjetinom te ih zapeku u pećnici s prelivom od jaja. Karamelizirana banana je poznati sastojak Tajlandske palačinke Roti, dok je u Rusiji poznata verzija Blini palačinke (kavijar, maslac, pavlaka, inćuni).

Naše podneblje najradije priprema izvornu austrougarsku verziju palačinke, koju svi poznajemo prema sličnim recepturama kao palačinke s marmeladom (kajsije, šljive, smokve i ostalo voće) ili s čokoladom ili orasima (a najbolje i jedno i drugo). Palačinka kod nas uživa postojani status omiljenog deserta jer je jednostavna, a tako ukusna.

Evo i moje vezije slatkih i slanih palačinki:

...

Sastojci:
200 g brašna (tip 400, meko)
2 jajeta
1 kašika ulja
1.5 dl mleka
1.5 dl kisele vode
2 kašičice šećera
1 kašičica soli

Pripema:

1. U dublju plastičnu posudu sipajte brašno, so, šećer, dodajte jaja i mleko. Probajte da umutite i ako ne ide dodajte malo vode.
2. Važno je da testo bude gusto i da ga mutite dok ne postane glatko, bez grudvica, zatim dodajte kiselu vodu. U umućeno testo dodajte kašiku ulja i dobro promešajte.
3. U tiganj sipajte malo ulja pa kad se zagreje sipajte kutlačom testo, koje treba da bude ravnomerno raspoređeno po tiganju. Temperatura na kojoj se palačinke peku mora biti visoka. Ostavite nekoliko trenutaka na ringli, a onda prevrnite nožem ili bacite u vis.
4. Čim se ispeče jedna strana palačinke, okrenite je na drugu stranu i pecite isto koliko i prvu (otprilike oko 1 minut). Gotove palačinke izbacite na plitak tanjir i filujte.
5. Ja sam za fil koistila Nutelu i mlevenu plazmu.

Prijatno!

Nešto što vole deca a i mi odrasli - PIZZA

Verovatno mali broj ljudi zna pravo poreklo čuvenog italijanskog specijaliteta – pizze.

Po jednoj široko prihvaćenoj teoriji, pizza je nastala u ranom srednjem veku. Na dvorovima i zamkovima su se priređivale raskalašne gozbe a hrana se posluživala na velikim tanjirima napravljenim od hlebnog testa.To se radilo da bi se ogromne količine hrane držale što duže toplim, odnosno na podlozi od testa hrana je odlazila u rerne peći gde se dodatno kratko zagrevala pre samog posluživanja. Vlastela, plemići i vitezovi su jeli hranu, „zalivajući je“ kvalitetnim vinima a testo su obično bacali kroz prozore ili ostavljali da sluge pokupe sa stola. Na tom bačenom testu je bilo uvek ostataka od hrane, sosa i kako je to divno mirisalo, sluge i sirotinja su počele da skupljaju to testo, odbačene hlebne tanjire i da ih jedu dok su još bili mlaki. 

Tako je nastalo narodno jelo PIZZA. 

Pizza je definitivno specijalitet italijanskog porekla ali ime potiče od italijanizovane stare germanske reči „bizzo“, koja znači ugriz, zalogaj. 

Procvat pizze nastao je u gradu Napulju. Prva verzija sa samo paradajz sosom se prodavala na ulicama ili se čak odnosila u kuće. U osamnaestom veku su majstori nosili na glavi specijalne male rerne u kojima su bile poslagane tople pice i već tada su se bavili kućnom dostavom. 

Danas postoje hiljade verzija pizze a najveći potrošači ovog specijaliteta su Amerikanci, koji godišnje pojedu oko dve milijarde pizza. 

Pizza je prema najnovijim naučnim ispitivanjima afrodizijak, podstiče druženje, ljubav, oslobađanje tzv. „hormona sreće“ i seksualne želje.

Pizza je zaista sa pravom osvojila svet! 

A evo i moje vezije....

Sastojci:

Testo (za 3 pizze):

500 g brašna

1 kašičica soli

1 kašičica šećera

1/2 suvog kvasca (7 grama)

2 kašike maslinovog ulja

320 ml tople vode

Pelat:

paradajz pelat

maslinovo ulje

malo vegete ili soli

malo bibera

bosiljak

Nadev (za 3 pizze):

150 g pršuta ili 300 g seckane šunke

300 g rendanog kačkavalja ili trapista

12-16 seckanih šampinjona
origano

po želji masline, rukola i sl.

Priprema:

...

Sipajte brašno u veću činiju i pomešajte ga sa solju. U dugoj posudi pomešajte toplu vodu sa šećerom, kvascem, dodajte ulje i ostavite da kvasac nadođe. Napravite rupu u sredini i sipajte nadošli kvasac u brašno. Mesite dok ne dobijete glatko testo. Testo pemažite maslinovim uljem, stavite u činiju i ostavite da naraste duplo. Istisnite vazduh iz testa i formiajte 3 jufke. Jufku stavite na papir za pečenje i razvijte na oko 1/2 cm debljine, malo varjačom, malo rukama. Tako razvijeno testo zajedno sa papirom pebacite u pleh i ostavite 15-tak minuta da odmori.

Za pelat pomešati sve potrebne sastojke i njime premazati testo. Nakon toga prvo posuti rendani sir, preko njega ide šunka pa pečurke i masline. Posuti je od gore origanom po želji.

Pizzu peći u maksimalno zagrejanoj rerni na samom dnu rerne svega nekoliko minuta.

...

Prijatno!

Francuski baget

...

Dugi, tanki francuski beli hleb veoma hrskave kore. Originalan naziv je baguette. Danas se ovaj hleb konzumira širom sveta a postoje i različite vrste od tamnih, integralnih pa do onih sa raznim semenkama i koštunjavim plodovima. Osim što se koristi kao hleb uz obrok, baget je zgodan za pravljenje sendviča i brusketa.

Sastojci:
500 g brašna
300 ml vode
50 ml ulja
1 suvi kvasac
2 kašičice soli
1 kašičica šećera

Priprema:

U jednoj posudi brašno pomešati sa soli, a u drugu sipati mlaku vodu i ostale sastojke i sačekati da kvasac nadodje pa umesite testo rukama dok ne postane elastično. Ostavite da nadođe sat vremena pa premesite i podelite na dva dela. Razvucite u pravougaonik pa savijte krajeve prema unutra. Pritisnite rukama i onda oblikujte u cev. Stavite u tepsiju i ostavite da odstoji 15 minuta. Zarežite nožem na par mesta pa pecite u rerni na 190 stepeni 25-30 minuta.

Prirodno i zdravo - sokovi za velike i male

Sokovi su veoma bitna stavka u ishrani dece. Ovi napici u sebi sadrže velike količine nutritijenata koji su neophodni za pravilan rast i razvoj deteta.

Sokovi od šargarepe su prosto veličanstveni. Ako već niste probali neki, iznenadiće vas koliko sladak može biti.

Sok od šargarepe najviše je poznat kao odličan izvor vitamina A i C i kalcijuma, a sadrži i brojne druge vitamine i minerale. Među njima nalaze se beta karoten, folna kiselina, manje količine vitamina B1, B2, B3, B5 i B6, kao i biotin i vitamin E. Dalje, tu se mogu naći i hlor, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, sumpor i manje količine bakra, cinka i gvožđa.

Odličan je za zdravlje kože i očiju i podizanje gustine koštane materije. Pomaže u sprovođenju hranljivih materija do individualnih ćelija u organizmu. Sok od šargarepe dobo čisti želudac i ceva, umiuje kiselinu u želudcu, koisti se u lečenju heliko bakterije, kandide i raka. Takođe ga koiste i oni koji su na dijeti. Deluje blagotvorno. 

Izdvojila sam ovu kombinaciju jabuke, šargarepe i narandže kao jednu od najčešćih i najjednostavnijih, obožavaju je i deca. Najbolje ga je piti svež ujutro na prazan želudac.

Sastojci:

2 narandže

5 jabuka 

5 šargarepa

Piprema:

Šargarepu i narandže oljuštimo, jabuke operemo i sve zajedno ubacimo u sokovnik i iscedimo.

Mi smo danas pravili i papirne kišobrančiće, malo se zabavili i učinili degustaciju zanimljivijom.

...

Švedska slana rak (smörgås) torta

Sastojci:

Kore:

4 jajeta 

2 kašike brašna 

1 dl kisele pavlake 

1/2 kašičice soli 

Za fil: 

300 g majoneza 

2 čaše kisele pavlake 

200 g kiselih krastavaca 

2 kuvane šargarepe 

3 kuvana jajeta

100 g rendanog kačkavalja 

150 g rakova 

100 g surimi štapića 

1 kašika senfa so, biber, mirodjija 

Za ukrašavanje: 

čeri paradajz i svež krastavac za ukrašavanje

Priprema:

Za kore: umutiti belanca,dodati malo soli, žumanca, brašno (prašak za pecivo ako već hoćete, vrlo malo), dodati pavlaku i sve lagano mešati. U Pleh (25×35 cm) staviti papir za pečenjenje, naneti smešu i peći 15-tak minuta na 200-220 C. Pečenu koru izručiti i kada se ohladi preseći po dužini ili po širini (kako vam više odgovara). Isto tako uraditi i sa drugom korom. 

Za fil: izmesati majonez i pavlaku, dodati sitno seckane i ocedjene kisele krastavce, narendane kuvane šargarepe i jaja, narendani kačkavalj, stno iseckane rakove, u blenderu usitnjene surimi štapiće, senf, so, biber i mirodjija po ukusu. Filovati kore.

Prijatno!

Recept za pitu od bundeve

Sastojci:

Kore:

500 g brašna 

1 kašičica soli

2 jajeta

50 ml ulja (25 odmah a 25 za premesiti testo)

215 ml vode

Nadev:

500 gr. izrendane bundeve

2 jajeta

500 gr. sitnog sira za pite

so

Preliv:

pola pavlake od 2 dl

1 jaje

malo ulja

Priprema:

U plasticnu činiju sipati brasno, dodati jaja, so, 25 ml ulja i lagano mesiti uz postepeno dodavanje vode. Mesiti testo 5 minuta dok ne bude glatko. Umesiti testo u preostalih 25 ml ulja i malo ostaviti za kraj. Oblikovati tri jufke, premazati ih uljem i ostaviti u tanjiru prekrivene folijom da odstoje 2-3 sata.

Dok testo odmara pipremite fil. Izmešati narendanu bundevu, jaja i sitan sir, dodati malo soli u zavisnosti od toga koliko je slan sir.

Razvući testo od svake jufke na pamucnom stoljnjaku pazeci da se ne pokida. Moj sto je manji pa sam pravila tri jufke. Popskati filom, ne peviše, i urolati dve kore. Savijati u tepsiju u krug. Tepsiju možete namazati uljem, ja više vilim papir za pečenje. Isto uraditi sa preostalim jufkama. Pitu ostaviti 10 minuta da odstoji pa je peći na 190 stepeni oko 20 minuta. Kada se malo zapeče pitu premazati sa prelivom i vratiti je da se dopeče.

Prijatno!

Halloween - kako izrezati bundevu

Iako rezbarenje bundeve nije naš običaj sada živimo mi uživamo u tome i svake godine ćemo ih obavezno praviti i priotom se dobro zabavljati. 

Šta je zapravo HELLOWEEN?

Sama reč “Halloween” vuče katoličko poreklo iz “All Hollows Eve”, noći uoči prvonovembarskog festivala “Dan Svih Svetih”. Ali u petom veku pre nove ere, u keltskoj Irskoj leto se zvanično završavalo 31-og oktobra, i taj praznik je bio poznat kao Samhain, keltska nova godina. Legenda tvrdi da se na taj dan okupljaju duhovi sviju umrlih tokom prethodne godine, i da traže tela koja bi mogli nastanjivati tokom iduće godine. Kelti su verovali da je duhovima to jedini način da nastave zagrobni život i da, samo u toj noći, prirodni zakoni vremena i prostora nakratko posustaju, dopuštajući svetu mrtvih da se izmeša sa svetom živih. 

Naravno, živi ljudi nisu baš bili oduševljeni idejom da im tela poseduju mrtvaci. Zato bi u noći 31-og oktobra gasili sve vatre, u nameri da kuće učine hladnim i negostoljubivim, maskirali se i glasno paradirali komšilukom, ne bi li tako odvratili duhove od namere da zaposednu živa tela.

U Ameriku je Noć veštica stigla 1840-tih, zajedno sa irskim imigrantima i ondašnji običaji podrazumevali su uglavnom sitnu štetu rušenja dvorišnih zdanja i ograda. Pretpostavlja se da trick-or-treat običaj ne vuče poreklo od irskih kelta nego iz evropskih običaja 9. veka, vezanim za 2. novembar, All Souls Day, koji je u ranom hrišćanstvu podrazumevao deljenje prosjacima slatkog kolača sa grožđicama. Za svaki komad kolača, prosjak je obećavao molitvu u ime mrtvih rođaka dobrotvora koji daruje kolač. U to doba, verovalo se da duša posle smrti neko vreme provodi u čistilištu i da molitve živih mogu ubrzati odlazak iz čistilišta u raj.

Običaji vezani za Džeka Fenjera verovatno dolaze iz irskog folklora u kom legenda opisuje Džeka kao pijanicu i šaljivdžiju koji je lukavo naterao đavola da se popne na drvo, a onda na deblu urezbario znak krsta i tako zarobio đavola. Džek je onda sa đavolom sklopio nagodbu da će ga pustiti sa drveta samo ako đavo obeća da će ga ubuduće poštedeti iskušenja. Nakon smrti, Džeku je uskraćen ulazak u Raj zbog pijančenja a đavo mu je, iz osvete, odbio i ulazak u pakao, ponudivši mu tek jedan gorući ugljen, da njime osvetli tamu u potrazi za putem; Džek je stavio taj ugljen u izrezbarenu repu i tako sebi napravio neku vrst fenjera. Tako je Džek Fenjer postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova. Irci su originalno koristili tikve za Džek-fenjere, ali u Americi su otkrili da su bundeve daleko praktičnije, pa je američka varijanta Džek-fenjera postala izrezbarena bundeva, osvetljena gorućim ugljenom u izdubljenoj unutrašnjosti.
Iako su mnogi kultovi usvojili Noć Veštica kao omiljeni festival, sam ritual je lišen svake povezanosti sa ‘zlim’ duhovima i crnom magijom. Nastao je spajanjem keltskog festivala proslave nove godine i srednjevekovnih evropskih molitvenih rituala. Danas čak i mnoge crkve imaju proslave Noći Veštica i odobravaju donošenje bundevastih Džek-fenjera na dečje zabave, tako da je Noć veštica ‘zla’ samo u onoj meru u kojoj je nekome stalo da je takvom napravi.

Dakle, želite li se zabaviti sa porodicom, naoružajte se kreativnošću i dobrim raspolozenjem i krenite.

1. Prvo treba kupiti bundevu, odaberite onu koja vam se najviše svidi. Bilo bi dobro da je ujednačenog oblika, da nema po sebi neka vidljiva izbočenja i oštećenja.
2. Odrežite vrh bundeve (kapicu). Pazite da prerežete dovoljno nisko (otprilike 5 cm od vrha) da biste mogli provući ruku i žlicom izvaditi sjemenke iz utrobe bundeve. Kada izrežete kapu odsecite vlanka koja vire.
3. Sada odaberite uzorak. Možete ga direktno iz glave nacrtati na bundevi, a za one malo manje kreativne najbolje je uzorak nactati ili odštampati na papiru. Mi smo nacrtali na papiru svoju skicu.
4. Papir s uzorkom zalepite selotepom za bundevu i po šarama (oči, nos...) bockajte iglom papir da biste uzorak preslikali na bundvu. Ovo je dobro napraviti i ako sami nacrtate uzorak. Bolje ga je nacrtati na papiru, nego direktno na bundevi jer je lako možete zašarati flomasterom koji ćete kasnije teško obrisati s bundeve.
5. Skinite papir i izdubite malo bundevu kašikom da bi je lakše izrezali.
6. Sada po tačkicama s jako oštrim nožićem izrežite oblike.

...

I na kraju malo zabave... U pohod po slatkiše...S obzirom da živimo u Švedskoj kaže se: "Bus eller godis"

...